Macedonian
Surah Abasa ( He frowned ) - Aya count 42
عَبَسَ وَتَوَلَّىٰٓ ﴿١﴾
1. Тој се намурти и се сврте
أَن جَآءَهُ ٱلْأَعْمَىٰ ﴿٢﴾
2. затоа што слепиот му пријде.
وَمَا يُدْرِيكَ لَعَلَّهُۥ يَزَّكَّىٰٓ ﴿٣﴾
3. А што знаеш ти, можеби тој сака да се очисти,
أَوْ يَذَّكَّرُ فَتَنفَعَهُ ٱلذِّكْرَىٰٓ ﴿٤﴾
4. или да се подучи, па поуката да му користи.
أَمَّا مَنِ ٱسْتَغْنَىٰ ﴿٥﴾
فَأَنتَ لَهُۥ تَصَدَّىٰ ﴿٦﴾
وَمَا عَلَيْكَ أَلَّا يَزَّكَّىٰ ﴿٧﴾
7. а ти не си виновен ако тој не сака да верува.
وَأَمَّا مَن جَآءَكَ يَسْعَىٰ ﴿٨﴾
8. А тој што ти приоѓа брзајќи
فَأَنتَ عَنْهُ تَلَهَّىٰ ﴿١٠﴾
كَلَّآ إِنَّهَا تَذْكِرَةٌۭ ﴿١١﴾
11. Не чини така! Тоа е поука,
فَمَن شَآءَ ذَكَرَهُۥ ﴿١٢﴾
12. па кој сака, ќе се подучи,
فِى صُحُفٍۢ مُّكَرَّمَةٍۢ ﴿١٣﴾
مَّرْفُوعَةٍۢ مُّطَهَّرَةٍۭ ﴿١٤﴾
بِأَيْدِى سَفَرَةٍۢ ﴿١٥﴾
15. во рацете на гласниците[262]
قُتِلَ ٱلْإِنسَٰنُ مَآ أَكْفَرَهُۥ ﴿١٧﴾
17. Проклет нека е човекот! Колку ли е само неблагодарен!
مِنْ أَىِّ شَىْءٍ خَلَقَهُۥ ﴿١٨﴾
18. Тој од што го создава?
مِن نُّطْفَةٍ خَلَقَهُۥ فَقَدَّرَهُۥ ﴿١٩﴾
19. Од капка семе го создава, па му одредува што сака,
ثُمَّ ٱلسَّبِيلَ يَسَّرَهُۥ ﴿٢٠﴾
20. и Вистинскиот пат достапен му го прави,
ثُمَّ أَمَاتَهُۥ فَأَقْبَرَهُۥ ﴿٢١﴾
21. потоа животот му го одзема и прави да биде погребан,
ثُمَّ إِذَا شَآءَ أَنشَرَهُۥ ﴿٢٢﴾
22. и потоа, кога Тој ќе сака, ќе го оживее.
كَلَّا لَمَّا يَقْضِ مَآ أَمَرَهُۥ ﴿٢٣﴾
23. Навистина, тој сè уште не го исполнил тоа што Тој му го наредил!
فَلْيَنظُرِ ٱلْإِنسَٰنُ إِلَىٰ طَعَامِهِۦٓ ﴿٢٤﴾
24. Нека погледне човекот во храната своја.
أَنَّا صَبَبْنَا ٱلْمَآءَ صَبًّۭا ﴿٢٥﴾
25. Ние обилен дожд пролеваме,
ثُمَّ شَقَقْنَا ٱلْأَرْضَ شَقًّۭا ﴿٢٦﴾
26. потоа земјата со пукнатини ја расекуваме
فَأَنۢبَتْنَا فِيهَا حَبًّۭا ﴿٢٧﴾
27. и правиме од неа житото да израснува,
وَعِنَبًۭا وَقَضْبًۭا ﴿٢٨﴾
وَزَيْتُونًۭا وَنَخْلًۭا ﴿٢٩﴾
وَحَدَآئِقَ غُلْبًۭا ﴿٣٠﴾
وَفَٰكِهَةًۭ وَأَبًّۭا ﴿٣١﴾
مَّتَٰعًۭا لَّكُمْ وَلِأَنْعَٰمِكُمْ ﴿٣٢﴾
32. за уживање ваше и за стоката ваша.
فَإِذَا جَآءَتِ ٱلصَّآخَّةُ ﴿٣٣﴾
33. А кога ќе дојде гласот заглушувачки[263]
يَوْمَ يَفِرُّ ٱلْمَرْءُ مِنْ أَخِيهِ ﴿٣٤﴾
34. на Денот кога човекот од братот свој ќе избега
وَأُمِّهِۦ وَأَبِيهِ ﴿٣٥﴾
35. и од мајката своја и од таткото свој
وَصَٰحِبَتِهِۦ وَبَنِيهِ ﴿٣٦﴾
36. и од сопругата своја и од синовите свои,
لِكُلِّ ٱمْرِئٍۢ مِّنْهُمْ يَوْمَئِذٍۢ شَأْنٌۭ يُغْنِيهِ ﴿٣٧﴾
37. тој Ден секој човек само за себеси ќе се грижи.
وُجُوهٌۭ يَوْمَئِذٍۢ مُّسْفِرَةٌۭ ﴿٣٨﴾
38. Некои лица тој Ден ќе бидат блескави,
ضَاحِكَةٌۭ مُّسْتَبْشِرَةٌۭ ﴿٣٩﴾
وَوُجُوهٌۭ يَوْمَئِذٍ عَلَيْهَا غَبَرَةٌۭ ﴿٤٠﴾
40. А на некои лица тој Ден ќе има прашина,
تَرْهَقُهَا قَتَرَةٌ ﴿٤١﴾
41. ќе ги прекрива темнина,
أُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلْكَفَرَةُ ٱلْفَجَرَةُ ﴿٤٢﴾
42. тоа ќе бидат неверниците – развратници.